Pozovite nas: +381 11 316 07 24

Prvomajska 8n, Zemun Na mapi

About us

O Helikobakter Pilori

O Helikobakter Pilori

O Helikobakter Pilori

Koja je verovatnoća da imam Helicobakter?

Helicobacter pylori infekcija je danas najrasprostranjenija infekcija na svetu. Procenjuje se da je polovina svetske populacije zaražena ovom bakterijom. Međutim, postoje velike geografske, starosne i razlike između ekonomski razvijenih zemalja i zemalja u razvoju u učestalosti infekcije. Genetska predispozicija takođe utiče kako na incidencu, tako i na prevalenciju infekcije. Do infekcije dolazi vrlo rano, u detinjstvu. Nakon više od decenije proučavanja, danas se može reći da Helicobacter pylori infekcija ima epidemiološke osobine pretežno svih bakterijskih infekcija tog doba: najveća učestalost u predškolskom uzrastu, grupisanje po pojedinim porodicama u zavisnosti od broja članova, veća inficiranost u uslovima nižeg socio-ekonomskog standarda i stepena obrazovanja. Porast inficiranosti u detinjstvu se kreće između 20 i 80% za svaku godinu starosti, dok kod odraslih, svaka godina starosti više, nosi sa sobom 1–3% veću incidencu. Socio-ekonomske prilike i životni uslovi znatno utiču na incidencu javljanja infekcije. Naime, u razvijenim zapadnim zemljama učestalost infekcije raste za oko 3% sa svakom dekadom života. Prevalencija infekcije u zemljama u razvoju je vrlo visoka i iznosi oko 80% odrasle populacije, za razliku od razvijenih zemalja gde je procenat znatno niži i kreće se oko 40%. Poređenja radi, u Evropi prevalenca Helicobacter pylori infekcije kod osoba od šezdeset godina starosti je ista kao kod dvadesetogodišnjaka u zemljama u razvoju.

Gde se mi nalazimo? Na ispitivanju gastrobioptičkih uzoraka sa antruma želuca kod 1317 ispitanika, Helicobacter pylori infekcija je histološki nađena u oko 60%, što nas svrstava između razvijenog i sveta u razvoju. Slični rezultati su dobijeni serološkim i histološkim metodama dijagnostike od strane drugih autora u našoj zemlji.

Koje su osnovne karakteristike Helicobacter pylori mikroorganizma?

Helicobacter pylori je gram-negativna bakterija sa do pet unipolarnih flagela. Ovakav oblik omogućava bakteriji prolaz kroz mukus koji se nalazi iznad epitelnih ćelija želuca, okruženje u ljudskom stomaku na koji je ovaj mikroorganizam adaptiran. Osim na želudačnom epitelu, bakterija se može naći i na metaplastičnom želudačnom epitelu, najčešće u bulbusu duodenuma, ali i u jednjaku, Mekelovom divertikulumu i rektumu. Ova bakterija se takođe, ali ređe, može naći i na Baretovom epitelu u jednjaku. Razne bakterije iz ovog roda se mogu naći kod različitih životinja ali Helicobacter pylori se može naći samo u ljudskom želucu i retko kod nekih drugih primata ili domaćih životinja.ogija

Helicobacter pylori je izvanredno adaptiran za život u ljudskom želucu. Osnov za preživljavanje, u sredini gde drugi mikroorganizmi ne mogu da prežive, jeste stvaranje enzima ureaze koji razgradnjom ureje u želucu stvara amonijak i ugljen-dioksid, gde svojom alkalnošću amonijak štiti bakteriju od dejstva niskog pH želudačnog soka. Druga značajna osobina je prisustvo različitih antigena na površini bakterije, o kojima se više govori u narednim poglavljima.

Kako se prenosi infekcija?

Rezervoar infekcije je želudac čoveka. Kod nekih domaćih životinja se može u želucu naći Helicobacter pylori, kao što su mačke i psi. Još jednom napominjemo da je infekcija daleko češće kod radnika u klaničnoj industriji nego kod drugih, jer se to vezuje sa jedne strane za njihovo nisko socio-ekonomsko stanje, odnosno za zaraženje sa životinja koje se obrađuju odmah nakon klanja. U razvijenim zemljama voda za piće dolazi iz vodovoda prečišćena i dezinfikovana, u odnosu na nerazvijene zemlje gde je vodosnabdevanje bez kontrole. Pijaća voda u nerazvijenim zemljama iz nekontrolisanih izvora snabdevanja igra važnu ulogu u feko-oralnoj transmisiji bolesti. Postoje značajni dokazi da se Helicobacter pylori infekcija može preneti putem vode za piće. Dokazano je da Helicobacter pylori preživljava do 3 dana u vodi. Osim pijenjem zaražene vode, Helicobacter pylori infekcija se može preneti i voćem i povrćem pranim inficiranom vodom. Ovakav način prenošenja infekcije se nalazi u nekim delovima Čilea, gde je incidencija značajno viša u osoba koje ne kuvaju voće i povrće prethodno oprano inficiranom vodom, u odnosu na populaciju koja kuva voće i povrće.

U razvijenim zemljama voda ne predstavlja značajan put prenosa infekcije. Studija u Nemačkoj je pokazala da nema značaja u prevalenciji oboljenja u odnosu na način snabdevanja pijaćom vodom. Helicobacter pylori infekcija se takođe može prenositi tokom gastroenteroloških ispitivanja gornjeg digestivnog trakta, tokom endoskopije ili intubacionih funkcionalnih testova. Higijena, odnosno čišćenje instrumenata između dve intervencije, značajno smanjuje rizik prenosa infekcije sa jednog na drugog bolesnika.

Visoka prevalencija Helicobacter pylori infekcije kod štićenika u psihijatrijskim institucijama i sirotištima, kao i zatvorima, pokazuje da se infekcija prenosi sa osobe na osobu tokom življenja u bliskom kontaktu. Još uvek nije jasno koji put infekcije je predominantan u ovakvim sredinama, feko-oralni ili oro-oralni.

Da li infekcija H.Pylori znači da sam bolestan?

Nije svaka Helicobacter pylori infekcija bolest. Infekcija se nekada stiče u ranom detinjstvu. Rizik da se stekne u odrasloj dobi praktično iznosi oko 0,3 do 0,5% godišnje, po nekim autorima 1% godišnje. Najveći broj osoba koje su inficirane nema nikakve tegobe, dakle, ima asimptomatsku infekciju, koja ne zahteva lečenje. Međutim, zabrinjava činjenica da 90% ljudi koji imaju gastritis su oboleli od H.pylori.

Sudbina i ishod infekcije ne zavisi samo od bakterije, već od interakcije bakterije, organizma domaćina i faktora okoline.

Da li bakterija uvek izaziva gastritis?

Smatra se da je 90% svih slučajeva hroničnog gastritisa povezano sa Helicobacter pylori infekcijom.

Može li hronični gastritis da nastane i zbog drugih uzroka?

Helicobacter pylori je najznačajniji uzročnik gastritisa, a od nemikrobnih faktora su bitni autoimuni, alkoholni, postgastrektomijski, nesteroidni antireumatici, hemijske supstance, kao i idiopatski faktori. Važno je napomenuti da je 90% svih slučajeva hroničnog gastritisa povezano sa Helicobacter pylori infekcijom.

Kakva je uloga Helicobacter pylori infekcije u nastajanju ulkusne bolesti?

Kod 95% osoba sa čirom na dvanaestopalacnom crevu i kod 70% pacijenata sa želudačnim ulkusom postoji Helicobacter pylori infekcija. Posle nastanjivanja u želucu (najčešće antruma, ali i korpusa), razvoja epitelnog oštećenja i upale sluzokože, dolazi i do sekretornih konsekvenci infekcije. Naime, u početku infekcije, najverovatnije zbog prolaznog zapušenja gastričnih žlezda u korpusnom delu dolazi do privremene hiposekrecije želudačne kiseline. Potom dolazi do bazalne i stimulisane hipersekrecije HCl, posebno izražene kod pacijenata sa duodenalnim ulkusom. Zbog smanjenja sekrecije somatostatina, izazvanog inflamacijom u antrumu dolazi do porasta gastrinemije (jer nema više parakrine inhibicije somatostatina). Hipergastrinemija dovodi do hipersekrecije HCl. Nedavno je pokazano da i neuralni putevi regulacije mogu učestvovati u ovom nastanku kisele hipersekrecije. Hipergastrinemija deluje i povećavanjem mase parijetalnih ćelija, zbog svog pozitivnog trofičkog efekta na mukozu.

Sekretorne posledice infekcije pojačavaju rizik od gastrične metaplazije u bulbusu duodenuma. Na ostrvcima želudačne sluznice u duodenumu dolazi do kolonizacije Helicobacter pylori – time je rizik od nastajanja ulceracije povećan 50–60 puta .

Posle uklanjanja bakterije (eradikacije infekcije), tek posle više meseci normalizuje se endokrina sekretecija somatostatina i gastrina, kao i sekrecija HCl. Moglo bi se reći da u shvatanju patogeneze ulkusne bolesti Helicobacter pylori predstavlja novi pogled, ne potirući značaj uloge ravnoteže odbrambenih i agresivnih faktora, koji su do sada bili način razumevanja patogeneze peptičkog ulkusa. Infekcija je novi, pravi ključ.

Patogeneza želudačnog ulkusa razlikuje se od duodenalnog. Pored Helicobacter pylori infekcije, nezaobilazan je značaj nesteroidnih antiinflamatornih lekova, poremećaja motiliteta, u prvom redu antralnog hipomotiliteta i duodenogastričnog refluksa.

Da li postoji veza između Helicobacter pylori infekcije i karcinoma želuca

Svetska zdravstvena organizacija je 1994. stavila Helicobacter pylori infekciju na listu karcinogena prvog reda za nastanak karcinoma želuca. Karcinom želuca u savremenom svetu, a i kod nas, predstavlja značajan epidemiološki problem. Do početka pedesetih godina, ova maligna neoplazma se nalazila na prvom mestu u odnosu na maligne tumore u muškaraca i žena, da bi vremenom došlo do polaganog, ali stalnog pada učestanosti i karcinom želuca se sada nalazi na trećem mestu. Za ovakav trend pada učestanosti najznačajniju ulogu ima lečenje Helicobacter pylori infekcije. Ali, osim Helicobacter pylori infekcije, značaja u etopatogenezi nastanka karcinoma želuca, imaju i drugi faktori: nitrozoamini (takođe priznati kao karcinogen prve kategorije), refluks žučnih soli, genetski faktori itd. Ideja da se Helicobacter pylori infekcija može staviti u vezu sa nastankom karcinoma želuca nastala je iz dve grupe observacija. U prvoj je viđena podudarnost osnovnih histoloških promena tokom Helicobacter pylori infekcije i tokom procesa nastanka karcinoma želuca. Druga grupa ispitivanja pokazala je da se kod osoba sa Helicobacter pylori infekcijom daleko češće razvija karcinom želuca. Kasnijim ispitivanjima dokazano je da Helicobacter pylori infekcija nije samo „slučajni” prolaznik, već ima značajnu ulogu u procesu karcinogeneze.

Da li Helycobakter može da ima veze sa mojom migrenom?

U Raynaudovom fenomenu je zapažena povišena prevalencija Helicobacter pylori infekcije, a takođe je zapaženo i značajno smanjenje kliničkih ataka bolesti nakon eradikacije Helicobacter pylori infekcije. U idiopatskim glavoboljama (migrena) je takođe zapažena povezanost sa Helicobacter pylori infekcijom, a u oba slučaja se smatra da su posledica povišenja vazoaktivnih suspstanci koje nastaju kao posledica hronične inflamacije.

Kako se može dijagnostifikovati zaraza Helikobakterom?

Osim biopsije želuca, postoji i nekoliko neinvazivnih načina da se dijagnostikuje H. pylori. Najčešće korišćeni testovi uključuju sledeće:

Testovi krvi — Testovima krvi mogu da se detektuju specifična antitela koje imuni sistem proizvodi kako odgovor na infekciju H. pylori bakterijom. Nedostatak ovih testova je u tome što oni ne mogu potvrditi uspešnost terapije, tj. eradikaciju bakterije, jer antitela ostaju u krvi i do 6 meseci nakon eradikacije.

Urea izdisajni test —  Poznat i kao test zadaha. Potrebno je da popijete specijalan rastvor koji sadrži supstancu koju razlaže H. pylori bakterija. Produkti tog razlaganja mogu da se detektuju u zadahu. Prednost ove metode je u tome što se može utvrditi eradikacija brže nego u slučaju testa na antitela.

Testovi stolice — koristeći brze testove u stolici je moguće detektovati H. pylori antigene. Na ovaj način se može utvrditi prisustvo helikobaktera, kao i potvrditi efikasnost terapije i eradikacija bakterije. Prednost ove metode u odnosu na ostale je u tome što se može izvesti u kućnim uslovima i povoljnija je i brža od izdisajnog testa.

Više informacija o ovim testovima kao i spisak apoteka gde se mogu kupiti pogledajte na www.rapidtest.rs

Kako se leči infekcija?

Lečenje infekcije helikobakterijom najčešće podrazumeva kombinaciju dva različita antibiotika i leka koji sprečava lučenje hlorovodične kiseline želuca, a ponekad se kao dodatak dodaje preparat bizmuta.

Šta da uradim ako sam pozitivan na Helicobakter?

U slučaju pozitivnog rezultata na testu obavezno se obratite vašem lekaru koji će preduzeti mere da potvrdi infekciju i prepisati terapiju.

Comments are closed.